Evo ja ću prva :) Elem, ovaj san sam sanjala pre više godina, ali ga se sećam i dan danas zato što je vezan za jednog dečka u kojeg sam se zaljubila na prvi pogled,a koji mi je bio kolega tad. Radili smo godinu i po dana u istoj firmi, i ja sam svo to vreme bila zaljubljena do ušiju u njega, ali mu to nikad nisam rekla, niti pokazala bilo kojim gestom. Elem, tad sam sanjala njega sa nekom devojkom u crnom kaputu i sad ugom smeđom kosom kako stoje na krovu crvene zastave i ljube se. Ja prilazim i počinjem da vičem na njega, sva zajapurena od ljubomore i bola. Ona se okreće i ja shvatam da joj ne vidim lice. A on me gleda i smejese, i kaže "Daj bre šta ti je, šta si poludela mala?". Elem, ja sam dala otkaz u toj firmi, i tako izgubila kontakt s njim. Pet godina nisam znala ništa o njemu, ni gde je, ni šta je, ni kako je. Ali za tih pet godina nije prošao ni jedan jedini dan da se nisam zapitala gde li je, je li dobro, je li živ uopšte... E, onda se zimus, tačnije sredinom decembra vratio u moj život, putem društvene mreže. Svi znamo koje xD. Bilo mi je jako drago što sam ponovo u kontaktu sa njim, te smo počeli malo po malo da se dopisujemo, da bi se to naše dopisivanje pretvorilo u nešto neverovatno.. Mislim da bi nam sestre Bronte pozavidele.. Gospođice-Gospo dine.. Nepunih mesec dana smo se tako dopisivali, čuli svaki dan, pričali satima, i onda se dogovorili da se vidimo. Te večeri kad smo se videli ušli smo u vezu.. i ja sam te večeri imala dugu smeđu kosu i crni kaput..... Ali to se sad na žalost završilo. Bilo je kratko ali slatko. Bila sam najsrećnije živo biće na planeti te noći, jer su se sa njim vratila i sva moja osećanja.. I što je najcrnje od svega.. ispao je baš onakav kakvim sam ga zamišljala tih godinu i po dana koliko smo radili zajedno. Pa i više od toga. Onda kad smo raskinuli, ja sanjam kako mi on saopštava da se pomirio sa bivšom verenicom (da, bio je veren, ona ga je ostavila 4 meseca pre nego što ćemo se nas dvoje videti) I ja tu opet poludela, rekla mu svašta i počela da bežim. On je jedno vreme trčao zamnom, zvao me da se vratim da razgovaramo, ali ja se nisam osvrtala. Bećala i bežala, i kad sam se konačno osvrnula njega više nije bilo. Tako se i desilo. Mesec i po dana nakon raskida smo se čuli svaki dan, nismo se videli, samo je on mene zvao svaki dan. I onda je prestao. Ja sam pokušavala da obnovim kontakt sa njim, pošto smo obećali da ćemo ostati prijatelji, ali od toga nema ništa. Izbegava me, kao da sam gubavac. Ali možda je i bolje tako. Eto, nadam se da sam bila od pomoći. :)